Извод из критика

Одржана светска премијера опере Светислава Божића „Меланхолични снови грофа Саве Владиславића – Светска премијера опере Светислава Божића „Меланхолични снови грофа Саве Владиславића“, под диригентском управом Ђорђа Павливића, у режији Александра Николића и кореографа Александра Илића одржана је у суботу 28. фебруара на Великој сцени…

„Народно позориште у Београду“ Србија, 28.02.2015

 


 

Опера Светислава Божића о грофу из Херцеговине – Три премијере нашег композитора – у Коларчевој задужбини 26. фебруара композиције „Чета“ и „Литургија Св. Јована Златоустог“, 28. фебруара опера о Сави Владиславићу у Народном позоришту у Београду…

„Политика“ Србија, 25.02.2015

 


 

Композиција Ехос бр.1 (за флауту) Светислава Божића јасно је орјенталне природе. Мелодијске линије су оставиле драматичан траг у чему је било призвука нечег живописног-сликарског, чије ефекте често повезујемо са електроником…

“Дер Рхеинталер“ Свиссе , 30.01.1985

 


 

… Завршница гала концерта хора Абрашевић (Београд) припала је ефектно озвученој богатој текстури ретке хармонске лепоте у композицији Светислава Божића Носталгија, према стиховима Јована Дучића.

Политика, 29.03.1993, Милена Пешић

 


 

Почетак XXВИИИ Мокрањчевих дана може се узети и као његов врхунац: Литургија Св Јована Златоустог, ултра талентованог Светислава Божића, на моменте готово дијаболична у својој страствености вероватно је … најбоље што нам је 1993 у Неготину понуђено.

Новости, Култура, 26.09.1993, Зорица Којић

 


 

. . . Када се неко у току једне или две године интензивно бави писањем исте врсте музике, чекају га бар две замке: једна је засићење извођача и публике, а друга – упадање у маниризам. Светислав Божић је вешто избегао сваку – Опело у гис-молу звучи другачије, плени топлином, сливеношћу и једноставношћу хармонија које код њега никада нису бизарне, већ нежне и благе. .. . .

Политика, Музичка хроника, март 1995, Бранка Радовић

 


 

Премијерно извођење дела за клавир и оркестар Рашки мозаик Светислава Божића изазвало овације публике… (КНУ 8.11. 1997.г)

Блиц, 10.11.1997, Б. Лијескић

 


 

. . . Рашки мозаик Светислава Божића као да дозива неке далеке свевремене зорњаче изнад Студенице, Рибнице и Ибра у земљи наших предака, спајајући барокну моторичност и кликтавост наших народних мотива . . .

Дневник, Музички живот, 14.11.1997, Гордана Крајачић

 


 

Ауторско вече композитора Светислава Божића (Србија)

. . . Када сам се у у јесен 1995 године први пут сусрела са музиком тог композитора у програму Међународног фестивала Кијев-музик-фест, куда је био и Запорошки симфонијски оркестар, схватила сам: слушати Светислава Божића – значи слушати Тишину- Мир, порођен тајном његове узвишене духовности . .
Срцем, кроз особени унутрашњи бол композитор у својим делима проживљава историју своје земље најпре у симфонијским композицијама као Шапат Сент Андреје, али и Сербији (мешовити хор), Подибарском жалу, за гудаче . . . . .

Наш град, Култура, мај.1999, Наталија Бојева (члан Савеза композитора Украјине, заслужни уметник Украјине)

 


 

Авторский вечер композитора Светислава Божича (Сербия)

Наш город, Культура, май1999, Наталья Боева, (член Союза композиторов Украины, заслуженный деятель искусств Украины

 


 

Тематско извориште Хиландарског палимпсеста, подстакнути свесрпском трагедијом од најдавнијих њених корена, послужили су композитору Светиславу Божићу да сачини својеврсно Опело – у редакцији далеко савременијој од устаљеног типика ове форме . . .

Политика, Музичка хроника, 06.12. 1999, Марија Ћирић

 


 

На овом концерту сам, први пут, имао прилику да чујем дела југословенског композитора Светислава Божића . . . Елементи протеста и жудње за простором као и временом за размишљање, наизглед на потпуно супротним половима, али ипак помирљиви, као да су прожети у Божићевој психи. Слушајући Багдалу (поема за клавир и оркестар), намах сам био преплављен осећањем пулсирајуће енергије и радости извођења музике. . . . Смењивањем заноса и страсти,композитор вешто и дискретно указује част старијим облицима, структурама, бојама и звуцима, док истовремено задржава свој савремени, јединствени аутономни израз. Све се ово слива у низ музичких одјека, који се благо преливају, понекад су и сочни, узмичу и теку кроз поему у сваком правцу. Оркестар је осетљив водич, способан да дочара чудесну музичку структуру…..
Ја се искрено надам да ће овакве вечери наћи своје стално место на Европској музичкој сцени, јер оне представљају музику сложеног израза, кроз алузију и прожимање културних утицаја. Ова музика је јединствена по томе што одбацује све унапред дате формуле и системе компоновања. (нагласио Л.К.)

Дневни телеграф, Уметничка хроника , 21.12.1999, Линдон Карвс
Даилy Телеграпх, Арт Цхроницле, 21.12.1999 Линдон Царвес

 


 

. . . Ламент над Београдом се састоји из низа слика и епизода различитог карактера, кроз које провејава јасна национална нит, пре свега у гудачком корпусу, у деоници соло виолине, па свих осталих гудача, затим у хорском слогу и у деоницама солиста. Инспирација је проистекла из српске традиције и фолклорних записа. Певно, кантатски засвођено, не много олакшано за извођаче, али веома приступачно, без патетике и без повишеног, извештаченог тонуса, дело директно делује на слушаоца топлином, искреношћу и поруком Црњанског и Божића која погађа слушаоца и директно асоцира и на садашња и на тешка прошла времена нације. . .

Политика, Музичка хроника, 10. април 2000, Бранка Радовић

 


 

Молитва Рачана (1996) Светислава Божића, компонована на стихове Гаврила Стефановића Венцловића, монаха манастира Рача и Милорада Павића је надахнута великом културом православног истока. Божићева музика спојила је неосредњевековну српску традицију и модеран литерарни сензибилитет у оригинално музичко дело које је у савршено акустичној дворани “Глинке“ у Петербургу звучало као прави музички драгуљ.

Политика, Културни живот, 05.06. 2000, Бранислава Џунов

 


 

… Своју хорску и вокалну музику (посебно четири велике духовне целине и громаде какве су Литургија, Опело, Свеноћно бденије, Страсна седмица,као и Молитва Рачана, Сербија) Светислав Божић увек саздаје од малог броја изражајних средстава, од чистих, дијатонских линија, од хармонија и мелодија које као да допиру из прошлих векова…. уткива се у српску традицију на интегралан и оригиналан начин…. У тој присутности словенског гена и словенске духовности и ширине, Светислав Божић је јединствена појава у нашем музичком стваралаштву. Он своје изворе не крије, али са њима не кокетира….

Политика, Музичка хроника, 08.06. 2000, Бранка Радовић

 


 

Ауторко вече српског композитора Светислава Божића

… Испуњена великом снагом нека Молитва Рачана постане наша заједничка молитва, а раскошност ритмова у кончертину за клавир и оркестар, Метохијска појања – симбол заједничке радости.

Нови Петербург (недељник града Петрограда), 16 март. 2006

Вечер Сербской музыки в Капелле

Авторский вечер сербского композитора Светислава Божича

Ноый Петербургь (городская еженедельная газета) 16 марта 2006 г

 


 

Византијски мозаик, за клавир
…. Идеално звучање, вешто, мудро састављено у корист великог музичког смисла. Сви регистри дају доприност савршеној равнотежи и великој пуноћи звука…

“Фаворит“ Емили Мунер у емиси на радију “ Франс Музик“, 2012

 


 

… Усхићен, духовни успон, музичко ходочашће у необичној пуноћи.

Етјен Миле, 2012

 


 

…Каква снага! Унутрашњост и моћ, изграђени заједно у једном линијском звучању.

Радио Свис Романд, Лозана, 2012