Опера и балет
Премијера 3. октобар 2026.
Велика сцена
Светислав Божић
Васкрсле сени
Реч композитора
Васкрсле сени су део покретљивог тонског и духовног стања које је константа на личној и колективној мапи свесрпског кретања које покреће и обнавља стваралаштво и несагледиву разуђеност у њему.
Академик Светислав Божић
Реч кореографа
У представи „Васкрсле сени“ чувамо сећања на једно од најтежих поглавља наше историје – на страдање српског народа у Великом рату, али и на снагу, достојанство и веру човека који, упркос свему, наставља да живи и ствара. У средишту великог историјског платна налази се Надежда Петровић – уметница чији је живот био нераскидиво везан за њен народ. Ова представа приказује жртву уметника и народа сведочећи њихово васкрсење кроз колективно сећање и уметност.
Јовица Бегојев
Либрето
Први чин
У Ваљевској болници влада грозничава атмосфера хаоса. Смрт посећује безумног Доктора на ивици разума и његове рањенике. Она реанимира њихова тела, враћајући их у простор између овог и следећег света. Смрт буди Надежду Петровић и спаја, а затим раздваја Надежду и њеног најмлађег брата Растка, који остаје сам у безуспешној потрази за сестром.
Годинама пре свог краја у Ваљевској болници, млада уметница Надежда школује се на сликарској академији и развија свој дар уз подршку ментора. Када остане сама пред штафелајем, среће се са Анђелом, својим надахнућем. Анђео помаже Надежди и њеним сестрама да премосте јаз који је створила сестринска завист због живота у сенци Надеждине уметности и успеха.
Између Надежде и Бранка Поповића, колеге сликара и блиског пријатеља, рађа се љубав, коју пресеца најава рата. Надежда и Бранко деле кратак тренутак блискости који већ носи сенку растанка, пре него што Бранко нестане у мору војника на путу ка фронту.
Други чин
Рат је већ однео своје прве жртве. На бојном пољу, међу телима погинулих, сусрећу се Смрт и Анђео, нераздвојни пратиоци страдања. Док ствара, Надежди се Бранко појављује попут сна или сећања, али рат прекида сваки њихов покушај да се поново споје.
Надеждина веридба са угледним oфициром суочава је са светом богатства, друштвеног положаја и строгих конвенција, у којем њена слобода и независност нису прихватљиве. Њена уметност, самосталност и одбијање да се уклопи у улогу која јој је намењена чине је непожељном у средини која вредност човека мери пореклом, угледом и послушношћу. Официрова арогантна мајка настоји да их раздвоји, а он, неспособан да јој се супротстави, издаје Надежду и не стаје у њену одбрану. Иза привида части и морала, Надежда препознаје лицемерје света који одбацује и њу и њену уметност. Она раскида веридбу и сама бира свој даљи пут, одлазећи на бојно поље као болничарка.
Насупрот призорима страдања, свет покушава да сачува привид нормалног живота. У раскошној дворани траје бал, а музика потискује оно што се догађа изван њених зидова. Међу окупљене улази Смрт, чије присуство најављује да рат више неће остати негде далеко — исти млади људи који сада испуњавају балску дворану ускоро ће одлазити на фронт.
На бојном пољу остају жене: мајке, сестре, супруге и болничарке које су пошле за својим најближима. Оне воде своју борбу на крвљу натопљеној земљи, покушавајући да помогну преживелима, док на небу Смрт и Анђео настављају своју вечиту игру. После битке, жене остају уз рањене и погинуле, чувајући их од нестанка у маси страдалих. У њиховој бризи, сећању и љубави, мртви поново добијају присуство и из њихових тела подижу се васкрсле сени. У том простору сећања израња сусрет Надежде и Растка, које Смрт и Анђео доводе изван граница живота и смрти. Међу божурима, брат и сестра поново проналазе једно друго — овога пута без растанка.
Кореограф Јовице Бегојева
Костимограф Марија Марковић Милојев
Сценограф Мираш Вуксановић
Драматург Нина Плавањац
Диригент Ђорђе Павловић
Премијерна подела:
Надежда Петровић Маргарита Черомухина
Смрт Олга Олћан
Анђео Љиљана Велимиров
Растко Петровић Милош Живановић
Бранко Поповић Тома Крижнар
Официр Александр Полупанов
Сестре Мина Бајец, Јана Зимоњић, Анастасија Вујновић, Наталија Тапић, Мина Предојевић, Данијела Симић
Доктор Владимир Панајотовић
Ментор Жељко Гроздановић
Госпођа Нада Стаматовић
Глас сећања Сања Керкез
Женски ансабл Дуња Анђелковић, Ангелина Крстановић, Анастасија Никчевић, Гала Памучар, Сара Памучар, Кристина Ковачевић, Ана Радошевић, Ирина Дојнов, Сунчица Милановић, Софија Блажић, Јана Ђорђевић, Тијана Дрндаревић, Марина Памучар, Јелена Момиров, Наталија Бата, Кристина Николовски, Наташа Најман, Сања Томић
Мушки ансамбл Дмитриј Арбузов, Џером Бејтс, Иан Гонзалес, Рикардо Гаркович, Александар Ђурђевић, Ринтаро Накаџима, Лука Пејчиновић, Рајдер Рикард, Иван Ћосић, Масато Хагивара, Антонио Кублешан, Емануеле Фриго, Новак Благојевић
Оркестар и Хор Народног позоришта у Београду
Концертмајстор Душан Панајотовић
Шеф хора Јелена Миљевић
Уметнички директор Балета Јовица Бегојев
Извршни директор Балета Смиљана Стокић
Продуценти Балета Бранкица Кнежевић, Гојко Давидовић, Милорад Јовановић
Продуцент Службе за продукцију, домаћу и међународну сарадњу Јелена Миливојевић
Асистент кореографа Михајло Стефановић
Репетитори Балета Марија Бајчетић, Михајло Стефановић
Корепетитор Наталија Мијаиловић
Асистент костимографа Милена Костић Јојић
Асистент за модестерај Ида Игњатовић
Анимација Dream Dust
Мајстор светла Срђан Мићевић
Мајстор маске Марко Дукић
Мајстори позорнице Невенко Радановић, Емил Ахметовић
Мајстор тона Небојша Костић
Инспицијент Дејан Филиповић
Видео продукција Видео студио Народног позоришта у Београду
Костими и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду
Премијера, 28. фебруар 2015. / Велика сцена
Народно позориште у Београду
Либрето Светислава Божића
(поезија Милоша Црњанског, Јована Дучића, Момчила Настасијевића, Дејана Медаковића, и фрагменати драме „Никола Тесла“ Милоша Црњанског)
Диригент Ђорђе Павловић
Редитељ Александар Николић
Кореограф Александар Илић
Сценограф Борис Максимовић
Костимограф Катарина Грчић Николић
Видео продукција Предраг Антоновић
ГРОФ САВА ВЛАДИСЛАВИЋ
Гроф Сава Владиславић-Рагузински је рођен 1668. на властелинском имању у Јасенику, близу Гацка у Херцеговини. Његов отац, Лука Владиславић, био је кнез. Бежећи пред Турцима Ченгићима, Сава се с оцем сели у Дубровник (отуд додатак презимену Рагузински – од италијанског имена овог града, Рагуза), а његов рођени брат Дука остаје у Требињу. Из тог огранка породичне лозе настају Дучићи, чији је потомак књижевник Јован Дучић. Млади Сава је изучавао поморство; у дубровачким католичким језуитским школама је стекао високо образовање, које је употпунио знањем из економије у Шпанији и Француској. Затим одлази у Цариград, као трговац, а потом почиње да се бави дипломатијом, и то на двору руског цара Петра Великог и Катарине I. Поверене су му многе дипломатске мисије у Цариграду, Риму и Пекингу. Себе назива илирским грофом и негује контакте са Србима, са кнежевинама Влашком и Молдовијом, помаже српске устанке у данашњој Црној Гори. За заслуге у оснивању и вођењу руске обавештајне службе, од Петра Великог је добио поседе у данашњој Украјини, дворац у Москви и право слободне трговине најпре на десет година, а потом и на неограничено време. Друга његова велика заслуга је успостављање односа с Кином (Кјахтински договор), за шта је одликован орденом Александра Невског. Током својих дипломатских мисија у иностранству, између осталог набавља и уметничка дела за летни дворац Петра Великог у Петрограду. Сарађивао је с грофом Петром Толстојем (родоначелник чувене породице из које потичу књижевници Лав Толстој и Алексеј Толстој). Такође, у Цариграду је откупио младог етиопског роба Ибрахима Ханибала – прадеду Александра Пушкина. На његов наговор, цар Петар Велики је почетком 18. века послао прву граматику и буквар за учење абецеде, у будуће средиште српске духовности, Сремске Карловце, што је омогућило и отварање прве српске школе у овој вароши. Последњих година живота, сломљен смрћу својих трију кћери, Владиславић одлази у Сибир где оснива град Троицосавск (данас Кјахта) и подиже цркву Светог Саве српских Немањића. Умро је 1738. у Петрограду.
Према: www.savavladislavic.com
sh.wikipedia.org
ГРОФ САВА – ЧОВЕК СНА
... За четвртину столећа био је умешан у све догађаје Руског Царства: закључивао је војни савез са владајућим кнезом Молдавије у Јашу, мир са султаном на Пруту, конкордат са папом у Риму, и пакт о пријатељству и првом коначном разграничењу Русије и Кине са кинеским царем у Пекингу. Али је Владиславић, што је досад остало непознато српском народу, а што је за нас најважније, био и први Србин који је, још на истеку нашег тамног XVII столећа, задобио православну Русију, и лично цара Петра Великог, за ослобођење Српства и Балкана... Сава Владиславић је досад био уопште непознат нашој науци... Али је још можда чудније да ни у Русији није било више него код нас писано о овом важном руском дипломати, нeго се само у неколико реда помињао по енциклопедијама, макар што се његово име налазило и истицало у стотинама разних руских и страних докумената.... Сава Владиславић је био типични израст cвог родног краја: оличење Србина из Херцеговинe, духовног колико и душевног, гипког колико и поносног, опрезног колико и неустрашивог, што представља карактер Херцеговца у познатој равнотежи између његових позитивних и негативних особина, и са његовим, скоро јелинским, осећањем мере. Србин Херцеговац, значи Медитеранац више него Балканац, човек маште колико и реалист, и човек сна колико и позитивни стваралац...
Јован Дучић, Рим-Букурешт, 1933–1940.
(према: www.savavladislavic.com)
СВЕТИСЛАВ БОЖИЋ
Редовни је професор Факултета музичке уметности Универзитета у Београду и аутор преко 200 композиција различитих жанрова од солистичких, камерних, хорских, оркестарских до вокално-инструменталних. Често компонује на стихове наших познатих песника. Десет година заредом, на Летњој духовној академији у Студеници су изведена његова хорска дела: Литургија св. Јована Златоустог, Опело, Свеноћно бденије, Сербиа (стихови М. Црњанског), Плава гробница (стихови М. Бојић), Врата спаса (стихови Р. П. Ного), Светосимеоновска духовна плетеница (стихови Ђ. Николић), Литургија св. Јована Златоустог, Празнично вечерње и Духовна лира за мушки хор (стихови Владике Николаја Велимировића). Његовим хорским делом Хиландарски палимпсест је обележена 60-годишњица Хора РТБ-а и 8 векова манастира Хиландар. Значајан је и низ композиција у циклусу Јутрења из Херцеговачке Грачанице на стихове наших знаменитих песника, добитника Награде „Јован Дучић“. Његову музику изводе врхунски домаћи и инострани оркестри, хорови и солисти, међу којима су Симфонијски оркестар „Глинка“ из Санкт Петербурга, Оксфордска „Филомузика“ из Лондона, Велики симфонијски оркестар „Чајковски“ из Москве, Државна филхармонија Запорожја из Украјине, Хор „Глинка“, Мушки хор из Санкт Петербурга, Московски камерни хор, Мадригал из Румуније, Србадија из Бјељине, Јединство из Бањалуке, „Станко Драгојевић“ из Подгорице...
Божићеве композиције су извођене у двадесетак земаља – Русији, Јапану, Енглеској, Украјини, Грчкој, Бугарској, Аустрији, Шкотској, Мађарској, Италији, Швајцарској, Француској, Шпанији, Белгији, Немачкој, Португалији, САД-у, на Кипру – са врхунским диригентима као што су Владислав Александрович Чернушенко, Мариус Пападопулос, Вјечеслав Васиљевич Ређа, Милован Панчић, Ђорђе Павловић...
Аутор је бројних публикација из области уметничко-стручне литературе, а његове композиције су снимљене на 14 ауторских и 10 дискова са музиком више аутора, као и на ДВД издањима ауторских концерата у земљи и иностранству. Музику за клавир инспирисану нашим манастирима, 2012. је објавила чувена париска издавачка кућа НАКСОС (NAXOS). Добитник је више значајних награда и признања.
ЂОРЂЕ ПАВЛОВИЋ
Рођен у Лозници 1965. Студије дириговања као и последипломске студије завршио је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Јована Шајновића. У Опери Народног позоришта ради од 1992, где диригује опере Слепи миш, Севиљски берберин, Трубадур, Травијата, Риголето, Атила, Набуко, Дон Карлос, Аида, Адријана Лекуврер, Боеми, Евгеније Оњегин, и балете Успавана лепотица, Укроћена горопад, Бајадера. Са Хором Опере, у периоду од 2000–2006, Павловић премијерно изводи три обимна дела, Небесна литургија, Литургија Св. Јована Златоустог и Празнично вечерње, Светислава Божића. Поред рада на оперском репертоару, активан је и у концертној делатности, у нашој средини и у иностранству, где је веома запажен и у промовисању српске музике. Од наступа у иностранству могу се издвојити они са Оркестром Украјинског радија на Kiev Music Fest-у, као и са оркестром Oxfordphilomusica, на концерту у Regent Hall-у у Лондону. Стални је гост диригент Државног симфонијског оркестра из Запорожја, са којим је поред великог броја концерата снимио и један CD. Од маја 2006. ради на месту шефа диригента Филхармоније младих „Борислав Пашћан“, са којом је остварио велики број концерата и освојио признање „Златна плакета Коларчеве задужбине“ поводом 130 година постојања ове институције културе (2008), као и „Златни беочуг“ Културно просветне заједнице, за трајни допринос култури (2009). Припада генерацији српских диригената који своје духовно и уметничко стасавање граде на неисцрпном извору националне музике дограђујући свој репертоар делима духовно сродних музичких култура.
АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ
Александар Николић је дипломирао позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, где је тренутно на докторским студијама у области аудио-визуелних уметности у класи Светозара Рапајића. Студирао је и историју уметности (Филозофски факултет), као и индустријски дизајн (Београдска политехника). Стручно се усавршавао у Бреши (Италија), Хановеру (Немачка) и Солуну (Грчка). Од сезоне 2009/10. ангажован је у Опери Народног позоришта у Београду на одржавању и обнављању текућег репертоара: Заљубљен у три наранџе, Лучија од Ламермура, Фигарова женидба, Кармен, Адријана Лекуврер, Бал под маскама…
Режије (избор): Мистериозни странац / Студије о дивљој гуски (Teatro Filodrammarica – Театар „Филодраматика“, Ријека, Хрватска), Шекспир: Сонети (Народно позориште у Београду), Nella note densa… In the Dark Night… У тамној ноћи (Народно позориште у Београду), Милутин Миланковић (Опера и театар Мадленианум, Београд), Пјеро месечар / песник Ленц (Опера и театар Мадленианум), Похвала љубави – Тристан и Изолда (Театар „Филодраматика“ / ХКД Сушак, Ријека и Дом омладине, Београд), Истар – светска премијера дела Ивана Бркљачића (Дунав фест, Београдска тврђава); Божићно путовање (Народно позориште у Београду), Nachtklänge (Дунавфест, Београдска тврђава), Le Chat botte Шарла Пероа (Павиљон „Вељковић“, Београд); Љиљан у долу или Јакоб Апфелбек Б. Брехта (ТИБА фестивал, Београд); Stories my grandmother told me (КЦ „Павиљион“, Хановер, Немачка); Europe (UN)limited (КЦ „Павиљион“, Хановер, Немачка); циклус музичких представа за децу Крстарења са Марином на Броду „Три у један“ – Украдена лутка, Далеко од дома, Чојство и јунаштво, Милосрђе (Народно позориште у Београду и Марина Милић Апостоловић, 2013/14).
АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ
Први солиста Балета Народног позоришта у Београду, кореограф и ванредни професор Алфа универзитета. Током каријере је сарађивао с великим бројем домаћих и иностраних уметника и тумачио целокупан солистички репертоар класичних, неокласичних и савремених представа на сцени Народног позоришта и Опере и театра Мадленианум. Као кореограф потписује следеће балете и продукције: Viva la vida! (2009), Лисабонска прича (2010), Чаробни пасуљ (2009), Иза огледала (2011), Празник љубави (2011), Балада о месецу луталици (2012), Собарева метла (2012), Плесни театар „Госпође“ (2014)... На конзерваторијуму за музику и плес Лабан у Лондону, 2012. године је представио свој магистарски рад My phobia – Pteronophobia, инспирисан другим чином Лабудовог језера и сопственим страхом од перја. Аутор је књига стихова Празник срца (1999–2010) и У присуству шапата (2013). Оснивач је Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије. Главни и одговорни уредник публикације за уметничку игру „Степарт“. Оснивач је Института за уметничку игру у Београду. Добитник је групних и индивидуалних признања: Народног позоришта, града Београда, две Награде „Димитрије Парлић“ и Награде за животно дело „Филип Вишњић“.
Премијерна подела:
Сава Владиславић Иван Томашев / Драгољуб Бајић
Муза, Голубица, Елен Сања Керкез / Јасмина Трумбеташ Петровић
Анђео искушења, Владарка, Magna mater Јадранка Јовановић / Вишња Радосав / Љубица Вранеш
Никола Тесла Марко Калајановић / Вук Зекић
Тесла, Владар Ненад Чича / Дејан Максимовић
Меанџић Игор Матвејев / Слободан Живковић* / Данило Стошић
Буде Слободан Живковић* / Игор Матвејев / Данило Стошић
Дечак владар, Дечак Tесла Богдан Иричанин
Принц, Дечак Никола Иван Пивко
Принцеза, Кајање Франческа Пивко
Девојка Ивана Козомара Дудуковић / Тијана Шебез
Визија Тијана Шебез / Ивана Козомара Дудуковић
Пан Милош Маријан / Бернардо Бадано
Суђаје Инес Ивковић, Дрина Пешић и Ива Игњатовић
Балет Оља Ђукић, Валентина Ђурашин, Александра Лојић, Татјана Татић, Мина Радоја, Јованка Зарић, Чедомир Радоњић, Рафаел Дилиђенте, Никола Бјанко, Макс Робертсон, Јуриј Грегуљ
ОРКЕСТАР, ХОР И БАЛЕТ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
* Полазник Оперског студија „Борислав Поповић“ Народног позоришта у Београду
Концертмајстор Едит Македонска / Весна Јансенс
Асистент диригента и шеф хора Ђорђе Станковић
Репетитор балета Паша Мусић
Организаторке Маша Милановић Минић и Сњежана Вујасиновић Ђорђевић
Музички сарадници Срђан Јараковић, Глеб Горбунов, Марко Богдановић
Суфлер Силвија Пец
Инспицијент Мирјана Голочевац / Ана Милићевић
Асистент редитеља Софија Бокан
Компјутерски дизајн декора Милица Максимовић
Асистент костимографа, ликовна обрада костима, аутор маски и накита Ружица Ристић
Асистент костимографа Сара Брадић
Мајстор светла Миодраг Миливојевић
Мајстор маске Драгољуб Јеремић
Мајстор бине Зоран Мирић
Мајстор тона Дејан Дражић
Декор је израђен у радоницама Народног позоришта под руководством Горана Милошевића
Костими и обућа израђени у радионицама Народног позоришта
Моделар мушких костима Дрена Дринић
Шеф мушке кројачнице Јела Бошковић
Моделар женских костима Радмила Марковић
Шеф женске кројачнице Снежана Игњатовић
Моделар обуће Милан Ракић
Шеф обућарске радионице Жарко Лукић
